Кина је започела свеобухватна научна истраживања слива Жуте реке, која се сматра колевком кинеске цивилизације.
Истраживање, које су организовали Универзитет Чанг’ан и Кинеска академија наука, има за циљ да пружи научне податке за подршку висококвалитетном развоју слива Жуте реке систематским праћењем стања воде, земљишта, ваздуха, као и фауне и флоре. .
Научници ће применом савремених технологија добити основне еколошке, геолошке и хидролошке, економске и социјалне податке, као и културне податке слива Жуте реке.
Истраживање ће дати административним органима извештаје који покривају области као што су екологија, хидрологија, геологија, геоморфологија, превенција катастрофа, саобраћај и туризам.
Жута река се у Кини назива „мајка река“. Последњих година се улагало у еколошку заштиту дуж реке, а 1. априла 2023. године ступио је на снагу акт о заштити Жуте реке.
Хуанг Хе (Жута река), са дужином од 5.464 км, друга је по величини река у држави. Име јој потиче од жуте боје муљевите воде, која се добија испирањем леса (седиментне стене).
Извори реке Хуанг Хе се налазе на планинама Бајен Хар Шан у провинцији Ћингхај. Жута река извире на Тибетанској висоравни, тече дуж Лесне висоравни (Хуангту Гаојуен) и Велике кинеске равнице. Улива се у Бохајски залив Жутог мора, формирајући делту. Површина слива је 752.400 км². Просечан проток на ушћу се процењује на 2-2,5 хиљада м³/с; међутим, карактеришу га велике флуктуације – од 250 м³/с у периодима суше до 30.000 м³/с током поплаве. Ова варијабилност нивоа воде, у комбинацији са малом дубином и огромним замућењем канала, чини економски значај ове реке много мањим од значаја реке Јангце. Замућење је последица протицања кроз највећу лесну област на свету: Лесно узвишење. Жута река унесе у море око 1,4 милијарди тона разног муља годишње.
Брзо таложење депонованог материјала изазива честе поплаве и катастрофалне промене у току реке. Река Хуанг Хе је током историје променила свој ток 26 пута. Између 6. и 19. века, њено ушће се померило из околине Тјенђина на северу до заједничког ушћа са реком Јангце на југу – амплитуда је стога достигла 900 км.
Значај Хуанг Хе реке за бродарство је ограничен, али су дуж њеног тока изграђене бројне бране, вештачки резервоари и канали, углавном за потребе наводњавања.
Велики потоп пре 4000 година
Драматични кинески мит стар 4.000 година познат као „Велики Гуен-Ју потоп“ је основни елемент кинеске културе миленијумима. Историчари су дуго расправљали о истинитости приче, али нова запањујућа студија објављена у часопису „Сајенс“ (Science) каже да постоје археолошки докази да је поплава била стварна.
Према историјским текстовима, кинеска цивилизација је почела када је цар Ју основао династију Сја око 2000. године пре нове ере. Прича почиње великом поплавом за време владавине цара Јаоа. Жута река је избила из свог корита и опустошила територије цара Јаоа, поплавивши усеве, дрвеће и села. Бескућници су потражили уточиште у планинским пећинама.
Цар Јао је именовао принца Гуна да се бори против поплаве. После девет година непрестаних поплава, када су се Гунови напори показали узалудним, он је погубљен, а задатак да савлада поплаве додељен је његовом сину Јуу.
Ју, уместо да покуша да заустави поплаву, одлучио је да је преусмери. Наредио је да се канали ископају за одвођење поплавних вода.
Ју је било потрбно 13 година да изврши задатак, али су поплавне воде коначно преусмерене у океан и Ју је постао херој. Након што је успешно контролисао поплавне воде, Ју је добио небески мандат и тако је започела династија Сја.
Користећи студију седимената дуж Жуте реке, тим геолога и археолога потврдио је да се разорна поплава заиста догодила око 1900. године пре нове ере, у време када се претпоставља да је почела династија Сја. Катастрофа је била једна од највећих глобалних слатководних поплава у последњих 10.000 година.
Седименти дуж Жуте реке потврђују да је клизиште изазвано земљотресом блокирало горњи део Жуте реке, стварајући природну брану. Вода је стагнирала низводно, акумулирајући се иза бране у периоду од шест до дванаест месеци. Када је ова природна брана пукла, догодила се катастрофална поплава.
Научници процењују да је вода достигла висину од 240 м изнад садашњег нивоа реке стижући до станишта чак 1.300 миља низводно. Они такође потврђују да је пуцање бране изазвало дуготрајне поплаве у нижим равницама, што је у складу са апокрифним извештајима да је велика поплава трајала 22 године.