Да и даље постоје млади људи који се ослањају на вредан, упоран и поштен рад на себи, као и вољу да превазиђу и најтеже изазове, доказ је студенткиња Филолошког факултета Ива Илић, која је, иако скромно о томе говори, једина представница Србије на светском такмичењу у познавању кинеског језика и културе.
Пише: Оливера Конатар
Предивна Ива била је гост наше редакције и са нама разговарала о изазовима који је чекају на такмичењу, љубави према далекој Кини и разлозима због којих је пре више од седам година одабрала један од најтежих језика на свету.
„Студирам Филолошки факултет на завршној години. Свих ових година се сусрећем с питањем зашто сам одабрала баш кинески, а ја не могу да дам концизан одговор јер је на моју одлуку утицало доста различитих фактора. Њихово писмо ми је деловало изазовно с обзиром на то да сам визуелни тип, те да сам неизмерно желела да научим да владам њиме. Шпански, немачки, француски језик ми нису деловали као довољно посебни. Одушевило ме је колико пажње се добија када бели човек проговори кинески, а то што сам била вољна да га учим ми је отворило многа врата“, наводи Ива, и признаје да је наишла на велику подршку кинеског народа.
„Видео-клипови које сам снимала на кинеском језику изазвали су пажњу код држављана Кине и изразили су велико поштовање према томе што сам заљубљена у њихову културу. На почетку је било јако тешко, али сам корак по корак успевала да савладам изазове. Људи из Кине су ми говорили да савршено говорим и свакодневно ми упућивали подршку, али тада нисам знала да ли је то заиста тако или су они сами по себи пуни подршке за нас који волимо све што има везе с њиховом културом“, каже Илићева, која ће се овог поподнева упутити у Кину како би са осталих 138 студената из целог света започела прву фазу упознавања светског такмичења које их чека.
„По подне ме чека лет, и позитивна трема је и те како присутна. Узбуђена сам као никада до сада, али се трудим да не будем под притиском сопствених очекивања. Бићу поносна уколико достигнем озбиљан резултат, а уколико до тога не дође, имам искуство више из земље коју заиста осећам као други дом. Још увек не знамо које су фазе такмичења будући да се то држи у тајности, али претпостављам да ће бити из више делова. Оцењиваће се знање кинеског језика, опште знање, реторика, таленат. Изабрала сам спој латино плеса с традиционалним кинеским. Пре тога нас чека пут у Пекинг, где ћемо бити прави туристи са све кишобранима и истим мајицама, а након тога летњи камп у ком ће нас упознавати са својом културом, националним мањинама којих има 56“, прича ова млада студенткиња, којој је неизмерна подршка родитеља значајан ветар у леђа.
„Родитељи чврсто верују у мој избор, и све ове године ме подржавају. За осамнаести рођендан су ми поклонили путовање у Кину. Посетили смо Пекинг и Шангај јер су знали колико ми то значи. То путовање је било магично, а они су се уверили да то што смо видели у Београду није права Кина. Дуго сам их припремала да тамо неће видети Блок 70, што им је постало јасно тек када смо тамо отишли и када су се и они заљубили у ту земљу. Данас стопроцентно подржавају сваку моју идеју везану за Кину“, закључује Илићева, а нама остаје да јој пожелимо сву срећу на престижном светском такмичењу.
Страх ме је да неког не назовем коњем
Будући да је кинески језик саткан од сложених тонова са потпуно различитим значењем, Ива признаје да је страховала да некога не увреди током разговора.
„Тонови су били јако тешки, јер уколико један слог има други тон, аутоматски реч мења значење. Један карактер има више тонова и изговора. Рецимо, „ма“ је мама, а дуже „мааа“ је коњ. Страховала сам да неког случајно не назовем коњем“, кроз смех наводи Ива.